Поводом јучерашњег саопштења Министарства здравља о сарадњи са Научно-практичним центром за хирургију, трансплантологију и хематологију у Минску (Бјелоурсија), који се бави трансплантацијом бубрега, дужни смо да појаснимо грађанима цјелокупан процес дјеловања Фонда за здравствено осигурање Црне Горе у овом поступку.

Наиме, понављамо да Министарство здравља никада није дало сагласност за упућивање пацијената на трансплантацију бубрега на Бјелорусији, нити да је икада закључен уговор са Центром у Минску. Цела процедура упућивања наших пацијената у поменуту здравствену установу спроводи се преко Фонда захваљујући договору који је менаџмент Фонда успоставио са руководством поменутог Центра.

С обзиром на то да Центар у Минску, када се нађе одговарајући бубрег, позива наше пацијенте који су пријављени за трансплантацију, да у року од 24 часа дођу у Центар, цео процес њиховог слања иде преко Фонда који мора брзо да реагује и да добије гаранцију да ће износ за трансплантацију бити исплаћен у најкраћем року. Ова пракса се дешава и током нерадних дана и празника, у касним вечерњим и јутарњим сатима, што значи да запослени у Фонду морају бити спремни 24/7 како би се цјелокупан посао обавио што брже и ефикасније.

Министарство здравља очигледно није упознато са наведеним процедурама, о чему најбоље сведочи чињеница да нико из овог ресора није обишао Центар у Минску, нити има какву комуникацију са представницима ове здравствене установе, већ да у континуитету раде само представници Фонда.

Што се тиче става Министарства здравља да постојање формалног уговора између здравствених установа није услов за упућивање пацијената, истиче се да је потписивање уговора неопходно како би се обезбедила сигурност пацијената и како би се конкретним актом дефинисале обавезе како Фонда за здравствено осигурање, тако и Центра у Минску. Управо је директор Фонда, др Вук Кадић, изјавио да је неопходно нарочито из разлога да чија процедура не би зависила од личног договора било ког директора или појединца.

Још једном наглашавамо да је потписивање уговора потребно како наши осигураници не би стрепили за своје здравље и како би знали да ће њихово право на трансплантацију бубрега бити у потпуности испоштовано и да неће имати никаквих проблема у тешкој борби коју свакодневно воде.